О књизи: 2024 / – Мислим да имам побачај. Дођи, молим те! — шапућем са очајем „Имаш... шта?“ — мења се импозантан глас човека. - Какав побачај? О чему причаш - Трудна сам? Од тебе - Лудо?! Узео си пилуле. Или је испљунуо, ха? Не знам како се ово догодило. Упомоћ! Умрећу од страха - Не умиреш, Сасх. Звао си ме једном. узалуд. Хајде да позовемо хитну помоћ, у реду - Шта је са тобом - Могу само да препоручим клинику у којој могу да те добро очисте - Ти си чудовиште? - зева. - Хајде, Сасх, отараси се проблема, а онда буди паметан, угреј ноге, стави капу... Збогом.